Lider pokreta “Kreni-promeni” poslednjih dana kampanje za izbore u Beogradu posvetio se optužbama da BIA vodi medijsku kampanju protiv njega, prozivajući odgovorne imenom i prezimenom uz poneki indikativan lapsus.
Lider pokreta “Kreni-promeni” Savo Manojlović završio je izbornu kampanju za lokalne izbore u Beogradu ispred sedišta Bezbednosno-informativne agencije (BIA), prozivajući nekoliko urednika iz različitih medija kao osoba koje ugrožavaju bezbednost političkih neistomišljenika.
“Tekstovi i reportaže sa lažnim vestima, koji se kreiraju u Bezbednosno informativnoj agenciji, gde je deo ove službe uzurpiran od strane političke partije na vlasti, kreiraju se i puštaju protiv političkih neistomišljenika”, naveo je Manojlović.On je u izbornu kampanju ušao na talasu medijskih spekulacija o razmimoilaženjima unutar prozapadne koalicije i nagađanjima da želi da zameni Dragana Đilasa kao novi vođa opozicije. Od ranijih neimenovanih, ali jasnih optužbi zbog prodaje minuta na RTS-u, Manojlović je u kampanji imenom i prezimenom prozvao Dragana Đilasa da mu je oborio listu na Vračaru. Đilas je uzvratio da mu priča koju je čuo, da je Manojlović “ispostava službe”, sada dobila smisao. “Od trenutka kada smo javnosti saopštili odluku da izlazimo na predstojeće izbore 2. juna, vladajuća stranka i režimski mediji u saradnji sa BIA i njenim glavnim operativcem Markom Parezanovićem svakodnevno sprovode agresivnu kampanju plasiranja laži kroz izmišljene tekstove i montaže sa ciljem urušavanja ugleda, kredibiliteta i ugrožavanja bezbednosti članova pokreta Kreni-Promeni i našeg kandidata za gradonačelnika dr Sava Manojlovića”, saopštili su iz ovog pokreta poslednjih dana kampanje 27. maja.Konačno, dan posle ovog televizijskog gostovanja, poslednjeg dana predizborne kampanje za lokalne izbore u Beogradu, Manojlović je ispred sedišta BIA. Iako se u nedelju neće glasati za rukovodioce BIA već, na primer, Gradskog zelenila i Beogradskog vodovoda i kanalizacije.
Inače, šefa operative BIA Marka Parezanovića svojevremeno je napadao i tadašnji predsednik Crne Gore Milo Đukanović koji je 2020. izjavio da je on čovek koji će širiti “najgore moguće neistine o Crnoj Gori” preko srpskih medija.
Marka Parezanovića Manojlović je pominjao i na suđenju početkom aprila po tužbi “Kreni-promeni” protiv novina “Alo”. Manojlović je na suđenju ustvrdio, premda dokaze nije ponudio, da je fizički napad na njega tokom protesta prošlog maja organizovao upravo Parezanović.
Možda je u pitanju puka omaška u govoru, koja se doduše ponovila dva puta pa je voditelj morao da ga opomene, ali može se posumnjati i da mu je neko skrenuo pažnju kako treba da vodi svoju kampanju ili prema kome da je usmeri.U kontekstu problematike sa službom, nije bez značaja ni biografija Save Manojlovića koji je delom i američki đak, a čiji je pokret na listi organizacija koje su dobijale donacije od Fondacije Rokfeler. Oni su na svom sajtu objavili da su podržali “Kreni-promeni” sa 60.000 dolara 2022, a prethodne godine sa 25.000 dolara.
Manojlović je uz studije prava završio i jednosemestralni kurs na Harvard Kenedi školi kod profesora Maršala Ganca, kako se navodi u njegovoj biografiji na sajtu Instituta za uporedno pravo gde je naučni saradnik.
U opisu ovog programa profesora Ganca navodi se da je namenjen liderima civilnih, društvenih i političkih organizacija koji žele da organizuju zajednice kako bi mobilisali snage za promene.
Nepoverljivi deo srpske javnosti u promenama kojima se obučava na američkim kursevima neizostavno vidi recept za obojenu revoluciju ili za promene u američkom interesu, ali neka bude da su to samo tumačenja kojima će najbolji sudija biti vreme.
Profesor Ganc, inače, i te kako je politički angažovan: vodio je predsedničku kampanju Baraka Obame 2008. i 2012, a savetovao je i Nensi Pelosi. Gancove pouke primenila je u svom radu i organizacija “Srbija u pokretu” koju vodi izvršna direktorka “Kreni-promeni” Marina Pavlić. Oni su se pohvalili da su osnovali klubove građana za borbu za promene u lokalnim zajednicama, a za ideju ih je pohvalio sam profesor Ganc. Ova organizacija, inače, 2015. radila je projekat “Pravo da znam” uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).
A nije nevažno i podsećanje da su Sjedinjene Američke Države veoma zainteresovane za kadriranje u našoj obaveštajnoj službi. O tome svedoči ostavka prethodnog direktora BIA Aleksandra Vulina, koji je obrazloženju naveo da “SAD i EU traže moju glavu kao preduslov za neuvođenje sankcija Srbiji”.
