EU priprema posebnu regulativu za tržište kriptoimovine, piše Večernji list, navodeći da je stanje s kriptovalutama sada na klimavim nogama.
Svako ko se dugo bavi bitkoinom i kriptotržištem navikao je na periodične oscilacije cena gore-dole, no trenutno su kriptovalute među najvećim gubitnicima na ulagačkom tržištu.
Bitkoinom se u petak trgovalo po ceni od 29.500 dolara, još u novembru cena mu je bila 64 hiljade dolara, a u ponedeljak se čak i lagano popeo iznad 30.000 dolara, no ove nedelje mu i dalje cena oscilira.
Da bi predvideli kakvo je raspoloženje ulagača na tom tržištu finansijski stručnjaci redovno izračunavaju i prate takozvani indeks „straha i pohlepe“ koji se, kad su kriptovalute u pitanju, zadnjih dana kretao od 8 do 13 u odnosu na maksimalnih i optimističnih 100.
Samo jednom u istoriji zabeležena je niža vrednost indeksa straha i pohlepe, i to u avgustu 2019. s vrednošću od pet, kada se bitkoin borio s cenom od 10.000 dolara, koju je izgubio nekoliko nedelja kasnije. Bitkoin je već postavio negativni rekord jer mu je prvi put u desetogodišnjoj istpriji te kriptovalute cena pala osam nedelja zaredom.
Na kriptotržištu se prvo urušio jedan od većih stablecoinova Terra Luna UST koji je imao oko 18 milijardi dolara tržišne kapitalizacije, te su ulagači u taj projekat izgubili gotovo ceo iznos ulaganja.
Nakon pada Terra Lune, nad kriptovalutama kao Damoklov mač sada visi kriptodolar Tether. Vrednost imovine u Tetheru je visokih 72 milijarde dolara.
Kako gubici rastu, tako jačaju pokušaji država da regulišu to tržište, pa su se ovih dana i najjače industrijske države iz skupine G7 izjasnile za brzu i sveobuhvatnu regulaciju kriptovaluta. U Hanfi kažu da se na nivou EU priprema posebna regulativa koja će na celovit način regulisati tržište kriptoimovine te Hanfa aktivno učestvuje u njenom donošenju.
Hanfa naglašava da raspolaže ograničenim podacima o trgovini kriptovalutama, u odnosu na društva koja su ih obavestila da se bave razmjenom virtuelnih valuta. U prva četiri meseca 2022. obim prometa na domaćim kriptomenjačnicama iznosio je 461,8 milion kuna, što je pad od 30 posto u poređenju s prva četiri meseca prošle godine, piše novinarka Večernjeg lista Ljubica Gatarić.
