BiH nikada nije bila dalja od Brisela, jer ni za tri godine nije uspjela da ispuni svih 14 uslova koje je pred nju postavila Evropska unija, a upućeni kažu da je put ka toj zajednici ostao samo fraza koja se koristi u dnevnopolitičke svrhe i o kojoj se priča kada zatreba novca iz Brisela.
Evropska komisija je u maju 2019. dala pozitivno mišljenje o zahtjevu BiH za dobijanje kandidatskog statusa za članstvo, a odluku o davanju statusa kandidata treba da donesu zemlje članice. U mišljenju je dato 14 uslova koji treba da budu sprovedeni u djelo.
Član Zajedničke komisije za evropske integracije Parlamenta BiH Lidija Bradara rekla je da bi domaće vlasti ispunjenjem svih tih uslova pokazale kredibilni napredak na putu ka EU.
– Žao mi je što se zastalo u ostvarivanju tih uslova. To bi moglo biti mnogo brže kada bismo imali politički i društveni dogovor i konsenzus. Vjerujem da bismo tada imali napretka. Problem u BiH je što većina političara misle da su oni ti koji treba to sve da predlažu i donose odluke o tome – kazala je “Glasu Srpske” Bradara.
Naglasila je da su ostala četiri uslova koje treba ispuniti, te da je među njima i izborni zakon, iako to bošnjački dio političke scene zanemaruje.
– Tu su i zakoni o javnim nabavkama, te sukobu interesa, ali i o Visokom sudskom i tužilaštvom savjetu BiH – pojasnila je Bradara.
Profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci Miloš Šolaja rekao je za “Glas Srpske” da u BiH nema unutrašnjeg političkog konsenzusa, niti političkog dogovora da se zaista sprovedu reformski procesi i da se ide prema evropskoj porodici.
– Evropska unija ostala je samo fraza, retorika koja služi u dnevne svrhe, dok istinskog napora da se određene stvari prilagode i ispuni 14 postavljenih uslova koji su samo okvir – nema. Najvažnije je sve procese dovesti do kraja, a mi ne možemo čak ni to što se postavlja kao uslov, a na uslove smo pristali sami jer smo htjeli da idemo u EU. Dobrovoljno smo se opredijelili za to. Treba ozbiljno promisliti o društvu u BiH i naći aktere koji žele da u okviru postojećih uslova BiH povedu ka EU – istakao je Šolaja.
Predsjednik Evropskog pokreta u BiH Predrag Praštalo rekao je da političari u BiH koriste EU kako im odgovara i kada treba.
– Međutim, kada treba da ispune određene uslove, onda zakažu. Iako se već deset godina kunu u evropske integracije i ubjeđuju glasače da žele u Evropu, to nije tačno – kazao je “Glasu” Praštalo.
Ističe da odgovorno tvrdi da 90 odsto političara u BiH ne žele EU, već samo njene fondove i novac, odnosno profit za sebe i svoje stranke.
– Nemamo jednu jedinstvenu državnu strategiju o evropskim integracijama – naglasio je Praštalo.
Posljednje proširenje EU bilo je 2013. godine, kada je Hrvatska postala dio evropske porodice.
Ekonomska moć
Predrag Praštalo je rekao da je EU još uvijek, i pored slabosti i političke nemoći koju ima, jedna od najznačajnijih ekonomskih institucija na svijetu.
– Sa druge strane, nikada tu snagu nije postigla na političkom i diplomatskom nivou. Sami smo svjedoci da EU može da finansira sve obaveze koje ima, ali, nažalost, još uvijek atomske sile imaju veći ugled od Evropske unije – rekao je Praštalo.
