Bivši američki predsednik Bil Klinton rekao je da žali zbog svoje uloge u ubeđivanju Ukrajine da odustane od nuklearnog oružja.
“Osećam se lično odgovornim jer sam ih naterao da pristanu da se odreknu svog nuklearnog oružja. I niko od njih ne veruje da bi Rusija izvela ovaj trik da Ukrajina i dalje ima svoje oružje”, rekao je on u intervjuu za RTE.
U januaru 1994. Klinton, ruski predsednik Boris Jeljcin i ukrajinski predsednik Leonid Kravčuk potpisali su izjavu o eliminaciji strateškog nuklearnog naoružanja koje se nalazilo na teritoriji Ukrajine od sovjetskih vremena. U decembru 1994. godine potpisan je Budimpeštanski memorandum po kome se Rusija obavezala da će poštovati nezavisnost, suverenitet i postojeće granice Ukrajine.
“Kada mu je to bilo zgodno, Putin je prekršio (Budimpeštanski memorandum) i prvi zauzeo Krim. Osećam se užasno zbog toga jer je Ukrajina veoma važna zemlja”, rekao je Klinton.
U decembru 1994. godine u Budimpešti je potpisan sporazum na osnovu kojeg su Ukrajina, Kazahstan i Belorusija predale Rusiji nuklearno naoružanje zaostalo iz Sovjetskog saveza – Ukrajina 1900, Kazahstan 1.400 a Belorusija 100 bojevih glava. Oružje iz Ukrajine i Kazahstana je uništeno, dok su bojeve glave iz Belorusije delom uvrštene u nuklearni arsenal Rusije.
Garanti Budimpeštanskog memoranduma bili su Amerika, Velika Britanija i Rusija. Najviše je dobila Amerika, koja je na taj način parafirala propast svog arhineprijatelja – Sovjetskog saveza. Ukrajina, Belorusija i Kazahstan su se oslobodili vrućeg krompira jer, kao zemlje u tranziciji, nisu mogle da plaćaju izuzetno skupo održavanje i obezbeđenje nasleđenog nuklearnog arsenala.
