Energetska tranzicija u BiH te potreba donošenja državnog zakona o energetici posebno je aktuelna tema. Njen značaj posebno dolazi do izražaja kad je poznato da je to primarni uslov nastavka našeg puta ka Evropskoj uniji.
U posljednje vrijeme je u javnosti u BiH ponovo aktuelna tematika energetike, a posebno elektroenergetike, ovaj put je povod odluka Energetske zajednice (EnZ) o uvođenju sankcija BiH zbog neispunjavanja preuzetih obaveza prema međunarodnom ugovoru kojim je uspostavljena EnZ, a koji je BiH potpisala još 2006. godine, kaže Mirza Kušljugić, profesor na Fakultetu elektrotehnike u Tuzli i predsjednik Upravnog odbora ReSET-a – Centra za održivu energetsku tranziciju.
“Među potpisnicima ugovora je i EU i ugovor o EnZ se smatra svojevrsnim predvorjem za pristupanje EU. Uopšteno energetske i klimatske politike EU, najvećeg spoljnotrgovinskog partnera BiH (BiH je najveći izvoznik električne energije u regionu Jugoistične Evrope), dominantno utiču na rad i razvoj elektroenergetskog sektora. Između ostalog, sankcije su uvedene zbog upornog i višegodišnjeg neispunjavanja obaveza u provođenju reformi u energetskom sektoru, koje za cilj imaju uspostavljanje tržišta električne energije i prirodnog gasa – reforme tzv. prve energetske tranzicije. BiH izrazito zaostaje u uspostavljanju pravnog okvira i potrebnih institucija za poslovanje u liberalizovanim energetskim tržištima navedenih energenata”, kaže on.
Premda se javnost interesuje kakve će biti posljedice izrečenih sankcija, ključno pitanje je – Zašto BiH ne ispunjava obaveze koje je dobrovoljno prihvatila?”, dodaje profesor. Da li je razlog komplikovano ustavno uređenje BiH s podijeljenim nadležnostima između pojedinih nivoa vlasti, što se često navodi, ili pak odbijanje vlada i parlamenata da se poslovanje kompanija u elektroenergetskom i gasnom sektoru uredi na tržišnim osnovama.
“Istraživanje koje ReSET Centar za održivu energetsku tranziciju trenutno provodi u regionu (u BiH, Crnoj Gori i Srbiji) o spremnosti država za energetsku tranziciju ukazuje na to da je osnovni razlog političke prirode. U svim zemljama koje obuhvata ovo istraživanje vlast ne pokazuje spremnost za transparentno poslovanje, prije svega elektroprivreda, u konkuretnom tržišnom okruženju. Zatečeni monopolski položaj elektroprivreda i politička kontrola nad ovim najznačajnijim kompanijama u pomenutim državama ne napuštaju se tako lako. Jednom riječju, vlast uporno odbija i prolongira provođenje dogovorenih reformi”, kaže on.
Kakve posljedice to može imati po sektor i posebno po potrošače, logično je pitanje koje se nameće.
