SAD i EU nisu učinile dovoljno da ublaže sukob, već ga produžavaju slanjem oružja i municije, smatraju kineski stručnjaci.
Produženje i eskalacija rusko-ukrajinskog sukoba imaće dugoročne posledice i može da dovede do povećanog rizika od nuklearne eskalacije, zaključili su kineski eksperti za spoljnu politiku na godišnjoj konferenciji “Global tajmsa”.
“Sukob između Rusije i Ukrajine je tipičan primer proksi rata. Produženje sukoba u Ukrajini je neminovno, a posledice će se preliti i na druge delove sveta”, rekao je profesor međunarodnih odnosa na univerzitetu u Nankingu, Žu Feng.
SAD i EU nisu učinile dovoljno da ublaže sukob, naprotiv, one su ga produžile slanjem oružja i municije. Ključ rešenja sukoba nalazi se u rukama ovih sila, smatra nekadašnji zamenik ministra za međunarodni razvoj Žou Li.
Postoje tri glavne nepoznanice u budućnosti rusko-ukrajinskog sukoba, a to su: direktna vojna konfrontacija Rusije i NATO-a, nuklearna kontaminacija u Ukrajini i Rusija koja bi mogla da bude primorana da koristi nuklearno oružje, izjavio je Žu.
“Možemo reći da je produženje sukoba između Rusije i Ukrajine najveći strateški izazov i najveća neizvesnost sa kojom se svet suočava u ovom trenutku”, naglasio je on.
Obe strane sukoba u Ukrajini zaglavljene su u borbi izdržljivosti, koja bi mogla da stvori prostor za novu eskalaciju, preneo je nedavno AP.
Stručnjaci koji su analizirali rusko-ukrajinski sukob smatraju da u ovom trenutku nema dovoljno volje za otvaranje pregovora.
Ukrajina je još uvek u fazi kontraofanzive, dok se Rusija nada da će se prilagoditi i povratiti prednost na bojnom polju. Kada je reč o SAD, one nastavljaju da pomažu Ukrajinu slanjem napredne vojne opreme, tako da su u ovom trenutku sve strane spremne da nastave sa aktivnostima na bojnom polju, smatra dekan Instituta za međunarodne studije na univerzitetu “Fudan” Vu Đinbo.
SAD imaju tri cilja u ukrajinskom sukobu: da oslabe Rusiju, učvršćuju režim u Ukrajini i da primoraju Evropu da prati Američku politiku, smatra on.
Đinbo veruje da će biti veoma teško pronaći jasno rešenje sukoba u Ukrajini u skorijoj budućnosti. On veruje da će 2024. godina biti ključna, pošto se te godine održavaju predsednički izbori i u SAD i u Rusiji.
Američka zamka
Nakon što su na svojoj koži osetili visoku inflaciju i rast cena energenata mnogi ljudi u Evropi počinju da shvataju da su uhvaćeni u američku zamku. Visoki zvaničnici EU besni su na Bajdenovu administraciju, koju optužuju da profitira na ukrajinskoj krizi tako što prodaju naoružanje i tečni gas po visokim cenama, preneo je nedavno “Politiko”.
U savremenom svetu, zemlje zavise jedne od drugih kao deo rastuće globalizacije, dok resursi kao što su nafta i gas sve više postaju nove linije fronta u sukobu između Rusije i Ukrajine. Kako se sukob produbljuje, svet bi mogao da uđe u post-posthladnoratovsku eru, veruje profesor Žu.
Nakon raspada SSSR-a 1991. godine, odnosi između velikih sila su se popravili, a svet je ušao u eru globalizacije. Međutim, rusko-ukrajinski sukob vratio je sukob velikih sila, a pravo rivalstvo iza ovog sukoba je ono između Rusije i SAD, smatra ovaj stručak.
Jasno je da je rusko-ukrajinski sukob nastavak konflikta iz vremena hladnog rata. SAD su pritisle druge zapadne države sa svojim “hladnoratovskim mentalitetom” i hegemonizmom, šireći svoj narativ o „demokratiji i slobodi“ i nastavljajući svoje napore da održe ekonomski i međunarodni poredak koji su oni stvorili, rekao je direktor instituta za političke nauke pri Kineskoj akademiji društvenih nauka Žang Šuhua.
Zapad želi dividende posthladnoratovske ere, prema kojoj Rusija mora da bude slaba i uvučena u rat. Za četiri glavne grupe u SAD: grupu vojnih konglomerata, energetsku grupu, finansijsku grupu i digitalnu oligarhiju, profiti i ratne dividende sukoba u Ukrajini nisu dovoljne, smatra direktor Instituta za međunarodne odnose na univerzitetu „Renmin“ Vang Jivej.
